Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene preduzeca iz Vojvodine
u 2000. godini iznosila je 1.378 miliona dolara, od toga 430 miliona
dolara je izvoz, a uvoz 948 miliona dolara. Ostvareni deficit robne
razmene je u 2000. godini iznosio 518 miliona dolara, sto je u odnosu
na prethodnu godinu vise za 172 miliona dolara ili za skoro 50% vise.
Preduzeca iz Vojvodine u 2000. godini u odnosu na 1999. godinu povecala
su svoje ucesce u ukupnom izvozu Jugoslavije sa 24,8% na 25,0%, a u
uvozu sa 21,8% ns 25,5%.
CJ spoljnotrgovinskim poslovima Vojvodine u 2000. godini (kao i ranijih
godina) najznacajnije ucesce u izvozu i uvozu imaju redovni poslovi
izvoza i uvoza roba i usluga (58% odnosno 75%), zatim kompenzacioni
poslovi (19% odnosno 7%) i poslovi oplemenjavanja (18% odnosno 9%).
CJ 2000. godini hrane i zivih zivotinja izvezeno je u vrednosti od
73,7, a uvezeno 52,8 miliona dolara. Hranaje cinila oko 17% izvoza i 6%
uvoza. Tada je izvezeno mineralnih goriva i maziva u vrednosti od 3,2,
a uvezeno u vrednosti od 287 miliona dolara, sto je cinilo preko 30%
uvoza.
Roba se najvise izvozila u Bosnu i Hercegovinu (16,8%), i Italiju
(15,1%), Makedoniju (10,4%), Nemacku (10,1%), Madarsku (8,7%) i Rusku
federaciju (8,3%). Najvise se uvozilo iz Ruske federacije (22,1%),
Nemacke (13,0%), Bugarske (9,2%), ItaliJ’e (8,4%), Madarske (5,1%),
Rumunije (5,1%), Bosne i Hercegovine (4,0%) i Austrije (2,7%).
Po delatnostima najveci je bio izvoz: prehrambene industrije (68,3
miliona dolara), prerade hemijskih proizvoda (48,6), proizvodnje
hemijskih proizvoda (46,4), gotovih tekstilnih proizvoda (39,6),
metalopreradivacke delatnosti (22,7), proizvodnje elektricnih masina i
aparata (27,8), kozne obuce i galanterije (19,7), proizvodnje
gradevinskog materijala (17,4) i poljoprivredne proizvodnje (16,3
miliona dolara).
Prema delatnostima u uvozu prednjaci proizvodnja derivata nafte (173
miliona dolara), proizvodnja nafte i gasa (112), proizvodnja hemijskih
proizvoda (115), proizvodnja prediva i tkanina (89,5) i poljoprivredna
proizvodnja 128,7 miliona dolara.
Prethodni podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni preduzeca iz Vojvodine ni
izdaleka ne odrazavaju mogucnosti a pogotovo ne intencije privrede
Vojvodine. Sadasnji nivo spoljnotrgovinske razmene preduzeca iz
Vojvodine jos uvek je pod snaznim uticajem okolnosti u kojima je
Vojvodina, kao i
Jugoslavija u celini, bila u prethodnoj deceniji. A te okolnosti
uslovile su prekide mnogih spoljnotrgovinskih odnosa koje su preduzeca
iz Vojvodine ranije imala, a posledice su bile jos vece u domenu
investiranja, pogotovo ulaganja stranog kapitala i odrzavanja koraka sa
svetom u tehnoloskom razvoju. Zbog svega toga resursi Vojvodine nisu
mogli biti valjano koristeni i valorizovani u domenu spoljnotrgovinske
razmene.
CI 2001. godini, u okvirima regulisanja ekonomskih i finansijskih
odnosa s inostranstvom, i na trendu spoljnotrgovinske i finansijske
liberalizacije, ocekuju se pocetak sve jaceg intenziviranja u svim
segmentima ekonomskih odnosa sa inostranstvom:
– u spoljnotrgovinskom poslovanju:
– u tradicionalnim oblicima izvoza i uvoza roba i usluga,
– u dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji,
– u kompenzacionim poslovima,
– u poslovima uvoza radi dorade i ponovnog izvoza,
– u izvodenju investicionih radova u inostranstvu,
– u obavljanju usluga medunarodnog transporta roba i usluga,
– u obavljanju poslova privremenog izvoza i uvoza (lon poslova);
– u domenu ulaganja stranog kapitala:
– u obliku direktnih i portfolio investicija,
– u obliku B.O.T. (Built, Operate, Transfer)
– u obliku koncesionih aranzmana,
– u obliku lizing aranzmana i zakupa.
– u finansijskoj oblasti:
– u kreditnim poslovima,
– u poslovima platnog prometa,
– u svim drugim poslovima u domenu finansijskih usluga u bankarstvu, u
osiguranju i reosiguranju, u finansijskom konslatingu itd.
