четвртак, 20 септембар, 2018
Aktuelnosti

Историјат

ПРИВРЕДНА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ 1919-2019

Првог фебруара 2019. г. навршиће се тачно један век како данашња Привредна комора Војводине, са својим претходницама, чију традицију баштини, у континуитету постоји и ради. Једно столеће представља меру протеклог времена која поуздано може да суди о трајности и вредности нечије улоге и места у делатности којом се бави и окружењу у коме ради. Навршен век постојања Привредне коморе Војводине свакако јесте историјски период, који сликовито представља значај ове привредне институције кроз бурне деценије претходног столећа, тако бременитог великим историјским ломовима и наглим друштвеним променама.

Од времена појаве првих братовштина на просторима Јужних Словена, забележених у Дубровачкој републици још почетком 13. столећа, чији се утицај ширио успостављањем дубровачких трговачких колонија по градовима Србије и Јужне Угарске, преко појаве трговачких и занатских цехова у скоро свим важнијим насељима у којима је живео српски народ на простору преко Саве и Дунава, до појаве првих трговачких, индустријских и занатских комора на овим просторима, стално је постојала тежња припадника сродних делатности да се уједињују како би лакше и успешније заштитили своје интересе и остварили своја права и циљеве.

Оснивањем првих трговачких, индустријских и занатских комора на просторима Хабзбуршке монархије, половином 19. столећа, које су настале на трагу и традицији коморског система утемељеног у Француској, још у другој половини 17. столећа, дошло је до њихове институционализације као установа државне привредне политике. За подручје Војводине прва таква комора основана је у Темишвару 1850. године, а њена надлежност односила се на целокупан простор тадашњег Војводства Српског и Тамишког Баната, као засебне административне јединице великог царства, од 1849. до 1861. године. После укидања Војводства српског (1861) и након Аустро-Угарске нагодбе (1867) на простору данашње Војводине надлежност су имале три трговачко-индустријске коморе: у Сегедину за подручје Бачке, у Темишвару за подручје Баната и у Осијеку за подручје Срема. У једном броју војвођанских градова (Нови Сад, Суботица, Сомбор, велики Бечкерек, Панчево, Кикинда итд.) постојали су, крајем 19. века, огранци ових комора, са локалним одборима на челу. Овакав коморски систем, који је окупљао трговце, индустријалце, занатлије и пољопривреднике, и обједињавао њихове интересе, те им омогућавао боље међусобне везе и успешније пословно окружење, био је на снази све до краја Првог светског рата и распада Аустро-Угарске 1918. године.

Управа Индустријско-занатске и трговинске коморе у Новом Саду 1891. године

Након присаједињења Војводине Србији, крајем новембра 1918. године, а одмах потом и настанка прве заједничке државе Јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, показала се потреба за оснивањем трговачких и индустријских комора. За подручје Војводине, на коме су традиционално постојале изразито развијене области трговине и занатства, као и индустрија која је, махом, још била у повоју (али, после Словеније, ипак најразвијенија на простору нове државе), основане су ускоро две привредне коморе које ће, на сличан начин, покушати да обједине и заштите интересе свог чланства.

Записник са прве конститутивне седнице Трговачко-занатске коморе у Новом Саду од 1. фебруара 1919. г.

Непосредан претеча данашње привредне коморе Војводине била је Трговачко-занатска комора у Новом Саду, основана 1. фебруара 1919. године, чија се надлежност, првобитно, простирала само на подручје Бачке, затим и на део Срема, а, неко време, и на Барању. Од 1926. године, када јој je приступило и Удружење индустријалаца, ова комора ће понети назив Трговачко-индустријска и занатска комора у Новом Саду, и са тим именом ће постојати до почетка Другог светског рата. Привредна комора Војводине баштини и традицију Банатске трговачко-индустријске и занатске коморе, са седиштем у Великом Бечкереку (касније Петровград, данас Зрењанин), која је основана 22. јануара 1920. године, а била је надлежна за подручје Баната. Појавом Пољопривредне коморе Дунавске бановине (1939) подручје коморског система проширено је и на пољопривреду, као најзначајнију привредну грану Војводине, а ова комора, мада кратког века, треће је традицијско упориште данашње Привредне коморе Војводине.

Седишта привредних комора у Новом Саду и Великом Бечкереку – Петровграду, између два светска рата

Између два светска рата ове коморе ће се суочавати са бројним препрекама и тешкоћама у свом деловању, али ће, временом, упркос нестабилним политичким условима и, углавном, сталној законској и економској неизвесности, све успешније и организованије радити у корист својих чланова. Основна намера комора била је да утиче на законску регулативу везану за привредна питања, да својим члановима омогућава лакшу привредну сарадњу са иностранством, да организује или помаже организацију манифестација на којима су представљане привредне могућности чланова коморе, да помаже школовање и образовање нових кадрова у склопу привредних грана којима се баве њене чланице, да прави пословне регистре својих чланова, решава њихове спорове, брине о пензионим фондовима чланства итд. До краја тридесетих година 20. века коморе су постале профитабилне установе, које су низом сопствених послова омогућавале делатније старање за већ широк круг свог чланства.

Логотип и подручје надлежности Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, током тридесетих година 20. века

Рад војвођанских комора замро је у време окупације (1941-1944), а након ослобођења, још неко кратко време, дејствовао је на старим основама, али је већ од 1946. г. дотадашњи коморски систем замењен новим, у духу владајуће социјалистичке идеологије. Између 1946. и 1962. г. коморе су биле организоване према гранском принципу (засебно су постојале занатске, угоститељске, трговачке и пољопривредне коморе), а од 1962. године, оснивањем Покрајинске привредне коморе, успостављен је на простору АП Војводине јединствен коморски систем.
Комора је од тог времена имала већи утицај на привредно окружење и прописе, али је њена улога стално била ограничавана идеолошким оквирима владајућег система. Године 1974. Покрајинска привредна комора преименована је у Привредну комору Војводине, која је, у времену новог уставног система СФРЈ и наглашене војвођанске аутономије (1974-1989), имала све шири и све већи значај у организацији целокупног привредног живота у покрајини. ПКВ је у ово време имала широку лепезу законских овлашћења, те се бавила унапређивањем производње, промета и услуга, повећањем продуктивности рада, применом савремених техничко-технолошких поступака и рационализације у раду и пословању, унапређивањем услова и организације рада и пословања, усклађивањем изградње, реконструкције и коришћења капацитета, унапређивањем пословног и другог удруживања, пословно-техничком сарадњом, кооперацијом и специјализацијом, унапређивањем пласмана робе, робном разменом, обезбеђивањем јединства југословенског тржишта итд.

Здање Привредне коморе Војводине током друге половине 20. века

Након распада СФРЈ, рад Привредне коморе Војводине током последње деценије 20. века одвијао се у времену великих искушења (ратови, санкције, економска и политичка изолација, хиперинфлација, распад заједничког тржишта, видан пад производње и општег стандарда грађана, бујање сиве економије итд.), те недовољно јасно дефинисаних друштвених промена и економских услова, уз недостатак законских оквира који би одређивали место и надлежност коморског система. У времену потпуне централизације, почетком деведесетих година 20. века, јавиле су се и тежње да се Привредна комора Војводине угаси као самостална установа и да постане само део већег коморског система на нивоу Републике Србије, до чега ипак није дошло.
После демократских промена у Србији, од јесени 2000. године, коморски систем је законски одређен, а услови привредног пословања постали су знатно регуларнији и стабилнији, те је рад ПКВ поново могао да се одвија у видно већем замаху и обиму него током претходне деценије. Значај Коморе у времену приватизације и транзиције

Логотип Привредне коморе Војводине

српске и војвођанске привреде јачао је, а међународна сарадња и поновно успостављање пословних веза са светом и окружењем, после времена вишегодишње изолације, постали су једно од првенствених активности ПКВ, која се трудила да што делотворније представи могућности војвођанске привреде потенцијалним партнерима. У знатној мери Комора је радила и на стандардизацији овдашње привреде и њеном усклађивању са земљама Европске Уније, које су представљале најзначајнијег пословног партнера војвођанској и српској привреди у новом столећу.

Ново седиште Привредне коморе Војводине у новосадском Мастер-центру

Награде које је ПКВ традиционално додељивала током претходних неколико
деценија за најуспешније привреднике, највиши квалитет услуга и за дизајн

Током велике светске економске кризе 2008. г. дошло је и до стагнације у раду Привредне коморе Војводине, на шта су утицала и нека нова законска решења о положају коморског система у Србији. Искорак из овог стања начињен је након новог Закона о привредним коморама из 2015. године, који је у значајној мери укључио коморски систем у непосредно доношење закона, уредби и одлука везаних за привредни живот Републике Србије.
То је захтевало значајне промене и потпуно нов начин рада и унутрашње организације, као и одговарајуће техничко усавршавање Привредне коморе Војводине, који су покренути након кадровских промена у Комори, крајем 2016. и почетком 2017. године. Нови правци рада и развоја Коморе и њена нова унутрашња организација помогли су да ПКВ дефинише своју улогу у стварању и позитивном развоју привредног окружења, а међу најважнијим задацима у раду Коморе првенство су добиле оне активности које су биле од примарног значаја за њено чланство. Промене које су уследиле у раду и организацији ПКВ покренуле су низ наредних промена, што се претворило у процес који траје, са очитом тежњом да се устали у систем сталних промена, који би представљао сигурну перспективу за даљи развој и Привредне коморе Војводине, и коморског система у будућности.

Copyright © 1998.-2018. Privredna komora Vojvodine.