недеља, 22 септембар, 2019

Први век постојања и рада

Привредна комора Војводине је у петак, 1. фебруара 2019. године Свечаном академијом у Конгресном центру Новосадског сајма обележила 100 година постојања и рада. Пре тачно 100 година, 1. фебруара 1919. године у Свечаној сали здања Матице српске у Новом Саду, представници трговаца и занатлија су основали Трговачко-занатску комору у Новом Саду из које се развила данашња Привредна комора Војводине.

На Свечаној академији, председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић истакао је да нам првих 100 година Привредне коморе Војводине показује да у Војводини постоји предузетнички дух. „Кроз Привредне коморе Војводине прошли су и били на њеном челу велики привредници. Свима њима ми дугујемо захвалност што су одржали Комору у тешким временима и што су унапређивали њен рад. Комора нисмо само ми који се у њој окупљамо данас. Комора је поверење које јој указују привредници, а које и данас траје“, рекао је Вучуревић и додао да је спровођењем реформе коморског система, он постао ефикаснији. „Могу слободно да кажем да је коморски систем у Републици Србији јачи и квалитетнији него икада, а самим тим и Привредна комора Војводине као део тог јединственог система. Као што су сви привредници јачи кад су окупљени у Привредној комори Војводине, тако је и Комора јача када наступа заједно са другим институцијама“, рекао је Вучуревић.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, том приликом је истакао да свака институција која траје сто година, заслужује сваку похвалу, а да је данашњи дан, како каже, један пресек у којем се присећамо зашто смо овде – због привредника. Додао је да је Војводина данас бренд и иновативна територија, а да ће у Привредној комори Србије увек имати подршку и партнера.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је на свечаности да овај јубилеј не потврђује само важност и ефикасност Привредне коморе Војводине, већ и значај и трајност модела коморског окупљања привредних субјеката и заједничког тражења нових путева за успешно пословање и економски развој у целини. Додао је да је једини пут ка заједничком циљу, односно ефикасном и убрзаном економском развоју Војводине, међусобна подршка и партнерски однос Покрајинске владе и Привредне коморе Војводине.

У оквиру Свечане академије, председник ПКВ Бошко Вучуревић и председник Покрајинске владе Игор Мировић додели су привредницима 56. Годишњу награду ПКВ „Коста Миросављевић“ за значајна привредна остварења у 2018. години. Награђена су три привредна друштва и два појединца – за успешно пословање и постигнуте врхунске резултате у области индустрије је „Термовент СЦ“, Темерин, у области услуга „Бата“, Трешњевац, а у области пољопривреде „Нектар“, Бачка Паланка; за најуспешнију привредницу изабрана је Мирјана Рајков, „СИМ“ из Новог Сада, док је за најуспешнијег привредника признање додељено Предрагу Ђуровићу, власнику и председнику Одбора директора АД „Житопромет“ из Сенте, који се у име лауреата захвалио ПКВ.

„Желео бих да истакнем да је сигурно ова награда подстицај свима нама у нашем будућем раду који би требало да буде, ако не на бољем, онда бар на истом нивоу, као и до сада; и да се захвалим свима онима који су препознали наш рад и наше трајање у том раду у послу којим се бавимо“, рекао је Ђуровић.

Због своје посвећености раду и развоју привреде, у години јубилеја Привредна комора Војводине установила је Свечану повељу о награди Привредне коморе Војводине „Коста Миросављевић“, којом, на годишњем нивоу, истиче појединце и привредна друштва, који својим радом и његовим изузетним резултатима, друштвено одговорним понашањем и осталим позитивним особинама и деловањем стичу право да буду добитници и носиоци овог озбиљног и репрезентативног признања, у чијем је називу уткано име утемељивача традиције Привредне коморе Војводине Косте Миросављевића, једног од оснивача и дугогодишњег председника (1919-1939) Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, из које се развила данашња Привредна комора Војводине.
Коста Миросављевић је остао упамћен као неуморан привредни делатник, визионар и, осим осталог, оснивач Српске честичарске (деоничарске) задруге, из које је настала Српска трговачка банка, дугогодишњи угледни члан управе Централног кредитног завода, покретач и оснивач Новосадске продуктне и ефектне берзе, истакнут члан и потпредседник Матице српске, Савеза земљорадничких задруга и Удружења трговаца и индустријалаца, те градоначелник Новог Сада крајем тридесетих година ХХ века, који је одликован орденом Св. Саве и краљевским орденом Белог орла.

У својој дугој историји, савремени коморски систем у Војводини има корене још у занатским и трговачки цеховима, који су током 18. века имали улогу сличну каснијој улози коморе, а постојали су у свим панонским градовима са претежним или знатним бројем српског. Тако је у Новом Саду, крајем 18. века, постојао заједнички цех столара и лицидера. Формирању Трговачко-занатске коморе у Новом Саду претходило је оснивање Комора за трговину, индустрију и занатство са седиштем у Темишвару 1850. године. Затим се седиште коморе за Бачку налазило у Сегедину, за Банат у Темишвару, а за Срем у Осијеку, а по војвођанским градовима осниване су коморске подружнице.
По конституисању Трговачко-занатске коморе у Новом Саду, за председника привремено је био постављен трговац Љуба Стефановић, којег је у августу 1919. године наследио Коста Миросављевић.
На истој седници, међу пет нових чланова Коморе, био је изабран и директор Српске задружне банке др Иван Кобал, чијим избором је први пут успостављена ближа сарадња између банкарства и Коморе. Седам година касније (1926), Комори је приступило Удружење индустријалаца, те је од тада њен званичан назив био Трговачко-индустријска и занатска комора у Новом Саду. Почетни контакти са коморама у другим европским државама, посебно околним или блиским Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, успостављени су убрзо након формирања Трговачко-занатске коморе, а исто тако, учешће Коморе на разним конгресима и конференцијама било је веома значајно.

Исте године, одржани су први избори чланова Коморе, те су реорганизацијом успостављене и три секције: индустријска, трговинска и занатска. Наредне, 1927. године, на основу већ донетих правилника и измењеног статута, мења се и шири и унутрашња организација Коморе. Осим управе, секретара, три секције, формирани су и Финансијско-порески, Саобраћајни и Царински одбори.
Комори се пружила изузетна прилика да се афирмише у коморском систему Краљевине СХС, па је 26. и 27. маја 1929. године у Новом Саду организовала Конференцију комора за трговину, индустрију и занатство, на којој је усвојена Резолуција у којој се огледала једна страна привредног стања у Краљевини СХС, па и у Војводини, крајем те деценије, а наглашени су и општи захтеви тадашњих привредника.
Новосадска Комора је формирала неке установе од великог привредног значаја, као што су Завод за унапређење занатства и индустрије и Хемијска лабораторија у Хоргошу, која је знатно допринела да се производња паприке подигне на висок ниво, по квалитету и по количини. Хемијска лабораторија је од маја 1927. до краја 1934. године обавила промет од скоро пет и по тона паприке у вредности од скоро 128 милиона динара.

Према одредбама Уредбе о трговинским, индустријским и занатским коморама (донете 1931) и на основу коморских избора од 15. марта 1936. године, конституисано је Коморско веће и изабрани чланови свих пет коморских одсека у којима је било заступљено преко 32.000 привредника са територије Коморе и то: 18.821 занатлија, 10.162 трговца, 2.880 угоститеља, 402 индустријалца, као и 108 новчара.
Уредбом о трговинским и угоститељским коморама (из јуна 1952) донекле је проширен систем удруживања у коморе, али само трговинских и угоститељских радњи, као и пољопривредних добара и задруга. Уредба је дозвољавала државним органима да коморама поверавају обављање послова из своје надлежности. Приликом израде прописа о трговини и угоститељству, државни органи су били обавезни да траже мишљење Коморе. Још значајније промене у раду и организацији комора уведене су Уредбом о удруживању привредних организација из 1953. године, према којој коморе и стручна удружења представљају основни облик удруживања привредних организација. На основу ове уредбе, коморе су се оснивале у области трговине, угоститељства и занатства на подручју среза, односно града.
Наредне године је уведен још један облик удруживања привредних организација: извозно-увозне заједнице предузећа за заједничко извођење инвестиционих радова у иностранству и за извоз производа чланова ових заједница. То је представљало заметке пословног удруживања. Следећи корак у регулисању коморске проблематике представљао је Закон о удруживању у привреди (децембар 1957). Овим Законом отворен је процес удруживања привредних субјеката на економској основи и одређени су оквири пословног удруживања, што је садржавао нови правни пропис из јуна 1960. године: Закон о удруживању и пословној сарадњи у привреди, којим је подстакнуто још шире успостављање пословне сарадње и посебно је истакнута потреба за самосталнијим деловањем комора.

Народна скупштина НР Србије донела је 1962. године Закон о образовању јединствених привредних комора за подручја аутономних јединица, којим је отпочела наредна етапа у развитку коморског система у Војводини после Другог светског рата, па је, самим тим, известан његов изузетан значај. У првом члану Закона истакнуто је да се коморе из области привреде и Савеза земљорадничких задруга, основаних за подручја аутономних јединица, спајају у Покрајинску привредну комору са седиштем у Новом Саду, односно у Обласну привредну комору са седиштем у Приштини. Покрајинска привредна комора у Новом Саду настала је спајањем дотадашњих привредних комора: Пољопривредно-шумарске коморе АП Војводине; Трговинске коморе АПВ; Угоститељске коморе АПВ; Занатско-комуналне коморе АПВ; Савеза земљорадничких задруга АПВ и Савеза неземљорадничких задруга АПВ.

Нова етапа у развитку коморског система у Војводини отпочела је 1974. године, прерастањем Покрајинске привредне коморе у Привредну комору Војводине.
Јединствен коморски систем Србије успостављен је Законом о привредним коморама из 2015. године. Закон је предвидео да кровни носилац јединственог коморског система буде Привредна комора Србије. Закон о привредним коморама дефинисао је и основне послове Привредне коморе Србије, покрајинских привредних комора, Привредне коморе Београда и 16 регионалних привредних комора. Од 1. јануара 2017. године на снагу су ступили и преостали кључни чланови Закона о привредним коморама, а суштина успостављања јединственог коморског система је заштита интереса привреде.
За нове правце деловања, ПКВ је добила неопходну подршку Покрајинске владе, са којом је у фебруару 2017. године потписан Споразум о пословно-техничкој сарадњи, на свечаности поводом Дана коморе и 98. годишњице од успостављања покрајинске коморске традиције.
Уследила је и нова организација ПКВ, која је предвиђала да чланство Коморе буде организовано у три основна удружења, у оквиру којих би биле основане засебне групације по уже стручним гранама, као облик непосредног повезивања чланова Коморе у овим удружењима, који би повећао могућност да чланови удружења искажу конкретне тешкоће са којима се сусрећу у свом пословању. ПКВ данас послује у оквиру три Удружења – пољопривреде, индустрије и услуга, а укупно броји 12 групација.
У наставку погледајте фотографије са Свечане академије поводом обележавања 100 година Привредне коморе Војводине, филм о првом веку постојања и рада Привредне коморе Војводине, филм о овогодишњим лауреатима и Монографију „Сто година Привредне коморе Војводине (1919-2019).

Монографија

Copyright © 1998.-2019. Privredna komora Vojvodine.